Retrospektive, letnik IV, številka 2-3

Kolaboracija ali odpor?

Petra Kim Krasnić
Kolaboracija ali odpor? [ PDF ] Odpri PDF Kolaboracija ali odpor? [ PDF ] Prenesi PDF Retrospektive_IVx23-Vsebina-Splet

Povzetek članka

V začetku leta 1941 je v Jugoslaviji po različnih podatkih živelo približno 30.000 ruskih emigrantov, ki so zapustili Rusijo po ruski revoluciji in državljanski vojni, ki ji je sledila. Zahvaljujoč podpori vladajoče jugoslovanske elite so pridobili visoko raven pravic in privilegijev. Jugoslavija je poleg materialne pomoči, ki jim jo je nudila, dovolila, da so na njenem ozemlju vzpostavili ruske organizacijske strukture. Skupaj z Rusko pravoslavno cerkvijo v emigraciji in ruskim izobraževalnim sistemom je bil od marca 1922 v Sremskih Karlovcih glavni sedež in vrhovno poveljstvo oboroženih sil Južne Rusije, ki ga je vodil general Peter Vrangel ter Ruska splošna vojaška zveza (ROVS), ki je združila vse ruske vojaške organizacije v emigraciji. Tako je Jugoslavija v prvih letih po odhodu ruskih emigrantov v tujino postala glavno vojaško središče ruske emigracije, Beograd pa tudi politično središče ruskih monarhistov, največjih nasprotnikov boljševizma. Odpor do komunizma in sovjetske Rusije, ki ga je v predvojnem obdobju imela večina Rusov v Jugoslaviji, je pogojeval, da se je velika večina ruskih emigrantov na začetku druge svetovne vojne odločila za sodelovanje z okupatorji, saj je v tem videla priložnost za nadaljevanje boja proti komunizmu. Leta 1941 je bil ustanovljen Ruski zaščitni korpus, kolaboracionistična vojaška formacija, sestavljena iz ruskih emigrantov v Jugoslaviji, ki se je borila tudi proti jugoslovanskim partizanom. Le manjši del ruskih emigrantov se je pridružil odporu. Med njimi so nekateri delovali v Zvezi sovjetskih patriotov, ustanovljeni leta 1941 v Beogradu. Razprava zapolnjuje manjkajoče vrzeli v slovenskem zgodovinopisju na področju delovanja ruske emigracije v Jugoslaviji ob izbruhu druge svetovne vojne, analizira vzroke za kolaboracijo in ponuja izvirno študijo v veliki meri še neobdelanega zgodovinskega gradiva.


Viri in literatura

Arhivski viri

  • SI AS (Arhiv Republike Slovenije), 1931, a. e. 402-1, Republiški sekretariat za notranje zadeve SRS, Ruska društva in organizacije v Sloveniji od leta 1921 do 1945.
  • SI AS, 1931, a. e. 945, Republiški sekretariat za notranje zadeve SRS, Peter Borisov : Iz življenja ruskih emigrantov v Ljubljani, 27. november 1952.
  • SI AS, 1315 – 5, Arhiv Republike Slovenije, AS 1931, Republiški sekretariat za notranje zadeve SRS, t. e. 1053, Beloemigranti.
  • SIAS, 1931, t. e. 1053, Beloemigracija u Jugoslaviji 1918 – 1941, knjiga I, DSUP FNRJ, UDB, I, odd. Beograd, januar 1955.

Objavljeni viri

  • Русский Корпус на Балканах и во время II Великой войны 1941-1945. Воспоминания соратников и документы. Сборник второй. Под ред. Н.Н. Протопопова и И.Б. Иванова. СПб, 1999.
  • Тимофејев, Алексеј. Црвена армија и руска емиграција у Југославији за време Другог светског рата у огледалу анти ИБ-овске пропаганде. Центар за изучаванје традиције Укронија. Београд, 2018.
  • Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, tom XII, knjige 1-4, Dokumenti Nemačkog Rajha 1941 – 1945, Beograd : Vojnoistorijski institut, 1949.

Časopisni viri

  • »Velika setev«. Jutro : dnevnik za gospodarstvo, prosveto in politiko, 06.01.1926, letnik 7, številka 4, str. 9.

Literatura

  • Бочарова, Зоя. Российское зарубежье 1920-1930-х гг. как феномен отечественной истории. Учебное пособие. Москва : АИРО-ХХI, 2011.
  • Боровняк, Джордже. »Русская интелигенция в Белграде и борьба против немецкой оккупации Югославии«. V: Международная научная конференциа «Российская эмиграция в борьбе с фашизмом», Москва, 14.-15. май 2015, 305-327.
  • Довгялло, Михаил. »Русская православная церковь за границей в Королевстве СХС в 20-е гг. XX в.«. V: Белорусский государственный университет. Минск, 2016, 139-141.
  • Ёхина, Н. А. »История Русского Сопротивления… еще не написана»: К истории Союза советских патриотов в Югославии в годы Второй мировой войны« V: Ежегодник Дома русского зарубежья им. Александра Солженицына. 2014/15. Москва : Дом русского зарубежья им. А. Солженицына, 2015, 174—205.
  • Косик, Виктор. »Русская Югославия: фрагменты истории, 1919 – 1944«. V: Славяноведение, 1992, 20-32.
  • Радженович, Ранка. »Документы архива Югославии об участии российских эмигрантов в борьбе с фашизмом в Югославии в годи Второй миробой войны«. V: Международная научная конференциа «Российская эмиграция в борьбе с фашизмом», Москва, 14.-15. май 2015, 328-342.
  • Шкаровский, Михаил. »Архиерейский Синод Русской Православной Церкви за границей и русская церковная эмиграция в Югославии после окончания второй мировой войны (в 1945—1950-х гг.)«. V: Христианское чтение, № 6, 2015, 219—272.
  • Шкаровский, Михаил. »Русская Православная Церковь Заграницей и ее общины в Югославии в годы Второй мировой войны«. V: Христианское чтение № 2–3, 2014, 207-254.
  • Тимофеев, Алексей. »Деятельность «Союза советских патриотов» в Сербии в период Второй мировой войны«.V: Славянский альманах, 2013, 241 – 257.
  • Тимофеев, Алексей. Общественная жизнь русских эмигрантов в Сербии в годы Второй мировой войны: культурные мероприятия и средства информации. – Власть и общество на Балканах: специфика их взаимодействия в процессе модернизации (конец 19 – первая половина 20 в.). Санкт-Петербург: «Алетея», 2007, 221–242.
  • Тимофеев, Алексей. »Положение русской эмиграции в Белграде в 1941 году«. V: Славяноведение. Москва. № 4, 2006, 44–56.
  • Тимофеев, Алексей. »Русская эмиграция и Гражданская война в Югославии, 1941-1945«. V: Русский сборник. Исследования по истории России. Том VI. Москва: Модест Колеров, 2009, 195-216.
  • Тимофеев, Алексей. »Русская эмиграция и советская фантастика в Югославии«. Столетие двух эмиграций 1919-2019: Сборник статей. Москва : Институт славяноведения РАН; Белград : Информатика. 2019, стр. 361–379.
  • Тимофеев, Алексей. »Сломанные судьбы. 1948-1953 гг.: Репрессии первого послевоенного десятилетия против русской эмиграции в Югославии (по материалам Управления государственной безопасности)«. V: Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. 2019. Москва, 2019, 294–311.
  • Тимофеев, Алексей. »Сопротивление немецкой оккупации в Сербии и русская эмиграция в годы Второй мировой войны«. V: Российская эмиграция в борьбе с фашизмом: Международная научная конференция, Москва, 14–15 мая 2015 года. Москва. „Русский путь“. Москва; Дом русского зарубежья имени Александра Солженицына, 2015, стр. 238–271.
  • Тимофеев, Алексей. »Союз советских патриотов в Сербии«.V: Родина. Москва, № 11, 2012, 17–19.
  • Тимофејев, Алексеј. Руси и други светски рат у југославији: Утицај СССР-a и руских эмиграната на догађајe у Југославији 1941–1945. Београд, 2010.
  • Тимофејев, Алексеј. »Живот руске емиграције за време окупације«. V: Руски некропољ у Београду: Знамење историјског пријатељства. Београд, 2014, 141–159.
  • Тимофеев, Алексеј. »Политичка активност руске емиграције у Југославији 1941–1945«. V: Токови историје. Београд. Број 3, 2007.
  • Тимофејев Алексеј. »Руска загранична православна црква и Грађански рат у Србији 1941–1945«.V: Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати. Књ. 1, Књ. 2. Београд 2007, 121–142, 285–295.
  • Тимофејев, Алексеј. »Савез совјетских патриотов – антифашистичка организација руских емиграната у Србији 1941–1945«.V: Токови историје. Београд. Бр. 3, 2012, 257–277.
  • Тимофејев, Алексеј. »Стране специјалне службе и живот руских емиграната у Србији 1941«. V: Токови историје. Београд, Број 1–2, 2006, 172–192.
  • Timofejev, Aleksej. Društveni život ruskih emigranata u okupiranoj Srbiji. – Intelektualci i rat 1939.–1947. Zbornik radova s međunarodnog skupa „Desničarski susreti 2011“. Zagreb: Filozofski fakultet u Zagrebu – Plejada, 2012, 285–298.

Kontakti avtorjev

Špela Došler

Nika Kocjan, magistrica zgodovine

Petra Kim Krasnić, mag. prof. zgodovine in ruščine, doktorska študentka
Oddelek za zgodovino, Filozofska fakulteta, Univerza v Ljubljani

Oskar Opassi, magister zgodovine
Znanstveno-raziskovalno središče Koper, Inštitut za zgodovinske študije

Ivan Smiljanić, magister zgodovine, mladi raziskovalec
Inštitut za novejšo zgodovino

Žiga Smolič, mladi raziskovalec
Oddelek za zgodovino, Filozofska fakulteta, Univerza v Ljubljani


Abstract (Izvleček članka v angleščini)

Drawing on archival sources, published documents, memoirs and previous research, this article examines the activities of the Russian emigration in Yugoslavia, which was in 1941 faced with a crucial ideological choice – collaboration or resistance? That year, the Russian Protective Corps was founded, a collaborationist military formation made up of Russian émigrés in Yugoslavia, which also fought against the Yugoslav partisans. It is less well known that some Russian emigrants also joined the defence of Yugoslavia in the April War. The main Russian organisation formed for this purpose was the Union of Soviet Patriots, founded in mid-1941. The article also presents the activities of the Russian Orthodox Church in emigration and analyses the ideological choice that the Russian emigration was faced with at the outbreak of the Second World War.

Go to Top